ki i ja 3
Kiki i ja

Od sada i na twitter-u @oistrosbg

Srbija zemlja večitog uskršnjeg praznika.

Hvala vam svima, što delite po društvenim mrežama ovo što kucam, ja jednostavno posle 12 godina ne mogu više da ćutim. Muka mi je od svega laži, priča, razgovora…

Eto baš onomad se čujem sa mojim prijateljem iz vojske ( JNA), koji živi u Hrvatskoj, zapitamo se za zdravlje, posao… I on krene, ne pitaj me ništa eto blizu 50-tih selim se za Irsku, ovde je ludilo našli su mi posao perača sudova, malo magacin, malo fizikalija samo ne mogu više ovde. A onda sledi ono uobičajeno a kako je kod tebe.

A ja šta da kažem, setim se. Ovde, ovde je VEČITI USKRS.

Ovaj malo zastane pa će „Ma ne zezaj, tako dobro ide“, da bre samo je problem ako si jaje, PRVO TE KUVAJU, PA TE ONDA FARBAJU, A NA KRAJU TE POLOME, a onda hteo ili ne završiš u nečijem probavnom traktu, pa se reinkarniraš, pa opet Jovo nanovo.

Neko je napisao, pre neki dan : „Sve je to tačno. Ali, ne odgovoriste – zašto ste protiv inkluzije ?”. Polako ima vremena, sve će doći na svoje. Eto počeo sam u prošlim tekstovima sa kulturološkom pozadinom “zdravih” ljudi prema osobama sa invaliditetom, bezakonje i opšta nebriga prema onima kojima je potrebna pomoć. I sami ste pročitali šta se radi, zdravima je potrebnija “ inkluzija” nego ovima sa smetnjama u razvoju. A ako ti tatko ima “ektar” zemlje dovoljno je da prestaneš da razmišljaš o drugima.

Šta je temelj inkluzije, po meni promena svesti celokupnog društva u odnosu prema osobama koje se razlikuju od nas. Odatle mora da se krene. Pa onda zamnom i za Leom više neće po parkovima da se krste i pljuju u znak sprečavanja malera.( da neka njihova buduća deca ne budu takva ). Tada mlade mame “silikonuše” (izvinjavam se majkama) neće odvlačiti svoju decu iz parkova, da im ne priđe mala aždaja koja može da ne daj Bože da opogani njeno dete. Treba objasniti ljudima da stanja poput Autizma, Downovog syndroma …. i ostalih smetnji u razvoju nisu prelazne bolesti, niti virusu ni bakterije. Onda  objasniti doktoru iznad kojeg živi dete sa autizmom , koji zove policiju zbog neprekidne i nepodnošljive buke i insistira da se dete smiri. Pa smiri ga ti pose…..ti se na diplomu. Verovatno i je kod nje “radio onaj ektar” kojim možeš sve u Srbiji , pa i da kupiš Hipokratovu zakletvu. Pa onda saveti da se presele na drugu lokaciju jer tobože gospodji je potreban mir. A nama ne treba mira i odmora .(ma vodi ga u instituciju).

Kako naši dobri prijatelji imaju ćerkicu koja ima autizam, a samo stanje je sklono raznim “ispadima”, tako je prilikom kupovine u jednom velikom hipremarketu iznenada devočica počela da se baca na pod i plače, posle dvadesetminutnog bacakanja i histerije i naravno umirivanja deteta na sve moguće načine, prilazi GOSPODŽA (ne gospođa)  i obraća se: “ Samo da vam kažem dete vam je izuzetno ne vaspitano, pa bre kupite joj to što hoće !!! “ Vidno iznervirana , okrenem se ka gospodji pružim joj novčanik i kažem , evo vam novac to što želi kupite joj puta 3 i nešto skupo za vas samo je umirite”. Gospodža je napustila lokaciju čudeći se ne vaspitanju ne samo deteta, nego i majke.

Eto to je to, ovde će vam svi podeliti savet, kritiku, ali niko neće zastati da vam pomogne, to je tvoj problem i ti ga rešavaj, ne daj Bože da neko ljudski upita “ a kako vam ja mogu pomoći“.

ki ija
Selfi sa Leom

Imao sam prilike da gledam reakcije, ljudi na drugu decu sa smetnjama u razvoju, mislim manje bi se čudili i manja bi reakcija bila da među decu u parku pustiš pit-bula, negoli pustiš dete da se pigra sa drugom decom. Odma bežanija.

E sad da se vratim na ono gore pitanje “ Sve je to tačno” – svi znaju, ali se ništa ne menja. I oni znaju ( na vlasti ) ali se ništa ne menja. Pa dokle bre više. Da odgovorim kao otac deteta sa smetanjama u razvoju koji bi voleo više nego išta na svetu da Lea pohađa redovnu školu, protiv sam inkluzije, jer nema kulurološkog temelja u samom društvu. Jednostavno ovo nije pogodno tlo da bi se inkluzija posadila, nikla i razvila.

Evo još jednog vrlo jednostavnog zaključka, nama Srbima jako zači Božić, rođenje Hristovo. To je vreme okupljanja porodice, radosti. Deca su tada položajnici – oni koji pale Badnjak u kućama domaćina. Kada ste videli položajnika sa smetnjama u razvoju. Bira se “zdravo” da mu godina krene, jesi li lud da mi “ono” u kuću uđe. Prva tačka mog protivljenja, a ima ih na desetine o kojima nameravam da pišem je ne prihvaćenost od sredine.

Ne može na kamenu niknuti prelepi cvet, a i ako nikne brzo će svenuti jer nema podloge.

Nastavljam dalje pa dokle doguram…

Sledeći tekst: “Prevara prilikom prevođenja zakona”

Advertisements